Krv zimske noći – Markus Sedžvik | Jelisaveta

Jeste li nekada imali osećaj kao da ste već proživeli neki drugi život? Da li vam je neko mesto koje prvi put vidite delovalo čudnovato poznato i prisno, a neko koga ste tek upoznali kao da ga oduvek poznajete?

   Roman Krv zimske noći počinje pričom iz 2073. godine i vraća se u doba vikinških saga, da bi kroz šest kratkih priča ispričao fantastična povest o ljubavi Erika i Merl, čije se duše vekovima pronalaze i ponovo tragično gube, kao kralj i kraljica, majka i sin, umetnik i dete, ljubavnici, žrtve vampira… Ova potresna paranormalna romanasa dirnuće sve koji su ikada voleli, a posebno ljubitelje gotske proze.

   Engleski pisac, ilustrator i muzičar Markus Sedžvik, proslavio se neobičnim fantastičnim, gotskim romanima za mlade, koji vladaju svetskim listama bestselera i osvajaju nagradu za nagradom. Roman Krv zimske noći bio je u užem izboru za Karnegijevu medalju i osvojio je Michael L. Printz Award.

Ova Markusova priča o dve duše koje se sreću vekovima unazad u najrazličitijim situacijama po mom mišljenju imala je dosta potencijala jer je sama ideja jako zanimljiva. Da li je taj potencijal iskorišćen? Nisam sigurna.

Sama činjenica da se ljubavnici dvesta godina kasnije pronađu kao duše roditelja i deteta, deteta i slikara itd. meni je bila izuzetno primamljiva i zato i jesam knjigu pročitala relativno brzo.

Ipak, iako je sama ideja bila dosta dobra, meni je nešto smetalo sve vreme iako sam nastavljala sa čitanjem. Pošto je ceo roman podeljen na sedam priča, neke priče su bile užasno zanimljive (npr. SLIKAR), dok mi se činilo da su druge bile tu samo da bi, eto, postojale; jer pisac prosto nije mogao da se doseti ničega zanimljivijeg, pa je samo stavio priče koje, kada malo bolje pogledate, zapravo nisu imale poentu.

Takođe, meni se stil pisanja uopšte nije dopao i mislim da je jako „nezreo“, da se tako izrazim, ali možda je to jer sam navikla na epsku fantastiku koja je sama po sebi vrlo kompleksna i zahteva dosta napora da se pročita.

Ono što mi se jeste dopalo, pored same ideje, jeste to što su se, kako se kraj bližio, neke priče preplele; tačnije, vidite segmente nekih prethodnih priča u narednoj, što je meni bilo interesantno.

Ne mogu reći da je knjiga bila loša jer je bila sasvim solidna, međutim moja očekivanja nije ispunila. Pre svega mislim da je ovaj roman namenjen mlađoj publici i verujem da bi ona uživala u svakoj od ovih priča, i da sam je ja tada pročitala verovatno bi mi se više dopala nego sada, ali avaj, šta da se radi.

Sve u svemu, preporučujem ovu knjigu mlađim čitaocima našeg bloga jer sam gotovo sigurna da će im se dopasti, a preporučujem je i starijim zato što možda budu bolje sreće od mene, pa im se knjiga dopadne.

Samo bih želela da se zahvalim izdavačkoj kući Odiseja što su nam poslali primerak ove knjige za recenziju.

Jelisaveta

Advertisements

One Comment Add yours

  1. Imala sam slicno iskustvo sa knjigom ” Dom gospodjice Peregrin za cudnovatu decu”. Nije ispunila moja ocekivanja.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s