Kapija – Tamara Kučan | Jana

Izdavač: Urban art

Jezik: srpski

Datum izdavanja: 2014.

Broj stranica: 364

Žanr: ljubavni

★★★

4/5

Od svih knjiga koje je napisala Tamara Kučan nekako je uvek „Kapija“ bila ta koja me je najviše zanimala. Da li zbog teme imigracije, zato što je radnja smeštena u Atini ili zbog nekoliko citata iz nje koje sam pronašla negde na internetu, koji su mi se mnogo dopali – ne znam – verovatno je kombinacija sva tri. Po oceni koju sam joj dala možete videti i da se nimalo nisam razočarala.

Kapija, sedmi roman autorke Tamare Kučan, predstavlja ljubavnu priču ispričanu iz dva ugla – muškog i ženskog. Pored ljubavne priče, Kapija priča i priču o begu od svakodnevice koju uporno pokušavamo da promenimo. U ovom romanu će se pronaći svako ko je jednom poverovao u nemoguće, svako ko je našao način da nemoguće učini mogućim. Glavni junaci Amita, indijska imigrantkinja, i Jorgos, sin uglednog grčkog preduzetnika, pričaju svoje priče, naizgled različite. Od ljubavi do mržnje, od prijatelja do stranaca, preko laži i istine o svetu u kome živimo. Pored Amite i Jorgosa, čitalac upoznaje i dve potpuno različite porodice, okovane u lance intriga, skandala, tajni.

U „Kapiji“ pratimo Amitu i Jorgosa, dva potpuno različita lika – drugačijeg su temperamenta, drugačijih životnih ciljeva, drugačijeg načina života, različitog materijalnog stanja i različitih nacionalnosti. Naizgled su bez ikakvih dodirnih tačaka, ali kako to biva u životu, privlačimo najveće različitosti, ali i ono što nam podsvesno nedostaje, te su se tako i njih dvoje spojili i baš se zbog tih razlika u neku ruku i uklopili kao dva delića slagalice. Život im, naravno, priređuje mnogo neprilika i pitanje je može li njihova ljubav to da izdrži. Amita i Jorgos zajedno zrače nekom energijom i zaista je uživanje čitati scene u kojima su oni zajedno – neverovatno su skladni, savršeno se razumeju i odlično funkcionišu.

„Verujem da ljude boli život zato što ne znaju da sanjaju.“

Iako ljubavna priča ovde igra veliku ulogu, posebno interesantan deo celokupne priče je imigracija koja je sve aktuelnija tema s kojom se svakodnevno susrećemo. Kroz likove Amite i njenog oca prikazano je njihovo bekstvo iz Indije, žrtve koje su na tom putovanju podneli, način na koji su se izborili za svoje mesto pod suncem i bolji život, (ne)prihvatanje okoline. Taj aspekt knjige nekako je najupečatljiviji, verovatno zbog odličnog istraživanja i obilja podataka, što iz života imigranata, što iz indijske kulture, koji su nam pruženi prilikom čitanja.

Takođe veoma bitan i uočljiv deo knjige rekla bih da je jedna od večnih tema – traženje sebe –  koju kroz priču vidimo kroz Amitino ponašanje i stavove prema kulturi u kojoj je rođena, svetu u koji je dospela i ljudima koji je okružuju. Ona je ipak kroz ovu priču sebe i pronašla i izgubila na mnogim mestima i u mnogim ljudima, da ne kažem i u snovima.

„Svaki zid postaje kapija kada sanjaš snove veće od života.“

Uprkos svemu, iako je ona glavni lik, Amitina ličnost mi se nije preterano dopala. Jednostavno nisam mogla da se povežem s njom. S druge strane, oduševljena sam Jorgosovim likom i mislim da spisateljici odlično leži pisanje muškog ugla. Nadam se da će na taj način pisati u još nekoj knjizi.

„U nekim očima ne vidiš sebe.“

Kada smo kod načina pisanja Tamare Kučan, moram da naglasim da sam kao i kada sam pisala o „Oduvek“ naišla na pregršt lepih misli vrednih pamćenja i interesantnih razmišljanja koja upotpunjena bogatim rečnikom zajedno čine nešto vrlo jedinstveno. Zahvaljujući tome, Atinu, grad u kom se dešava radnja knjige, moguće je zamisliti u detalj, čak iako niste nikada bili tamo. Mene je knjiga vratila na njene ulice i zaista sam se osećala kao da sam ponovo tamo. Spisateljica je uspela i da u priču utka duh Grčke, ali s primesama Indije i tako objedini te dve kulture. Način pisanja je i takav da drži pažnju, spisateljica se poigrava rečima i osećanjima čitalaca na svakoj strani, a o sudbini likova bolje i da ne pričam.

Tamara Kučan uvek ima u svojim knjigama neko iznenađenje za svoje čitaoce, a ovde nas ono čeka na samom kraju. Neću ništa reći o tome, jer želim da sami pročitate knjigu i uverite se u to koliko neke reči mogu da obmanu.

giphy
Moja reakcija na kraj:

 

Da li je neko od vas već čitao „Kapiju“? Kakvi su vaši utisci?

Do sledeće objave,

Jana vam šalje pozdrave! ♥

 

 

 

 

 

Advertisements

2 Comments Add yours

  1. missfine87 says:

    Odlična recenzija 🙂
    Odlična knjiga,mada mi je došlo da je pocepam kad sam došla do kraja O.o O.o 😀

    Liked by 1 person

    1. Hvala 😊
      Joj potpuno razumem, svašta sam htela da uradim knjizi zbog tog kraja… 😅

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s